Izbori 2014 – Zašto bi trebalo da Vas je briga?

I zašto smatram da vredi podržati listu “Dosta je bilo – Saša Radulović”?

Priča o tome kako se u Srbiji živi loše i kako treba nešto promeniti je standardna priča u poslednjih nekoliko decenija, a na to koliko je danas stanje u svim sferama društva u Srbiji loše ne treba trošiti reči. U poslednjih četrnaest godina vlast i opoziciju je činilo nekoliko političkih stranaka koje su uspele jedino u dokazivanju sopstvene nesposobnosti i neodgovornosti. Biti totalno nezainteresovan za politička zbivanja u takvom ambijentu je na prvi pogled razumljiv stav, i nezainteresovanih je mnogo. Međutim, u poslednjih šest meseci je došlo do određenih promena i smatram da izgovora više nema.

Ono što izbore u martu 2014. razlikuje od svih prethodnih je to što se ovaj put, po mom ličnom uverenju, na izbornoj listi nalazi opcija za koju vredi glasati. Ta opcija je lista Saše Radulovića Dosta je bilo! Pokušaću i da objasnim zašto tako mislim, i šta je to što Sašu Radulovića i njegovu ekipu razlikuje od konkurencije:

  • Saša Radulovic je čovek koji se u svojoj struci i u privredi dokazao van granica Srbije (Nemačka, Kanada, SAD). Ovo je potpuno jasno ako se pogleda njegov CV (pogledati i gostovanje na CNN-u).
  • Pokret Dosta je bilo je nov na političkoj sceni Srbije i njegovi lideri (Saša Radulović, Dušan Pavlović i Aleksandar Stevanović) su ljudi koji su se ostvarili u svojim profesijama, nisu kompromitovani i nemaju mračnu političku prošlost.
  • Saša Radulović, Dušan Pavlović i Aleksandar Stevanović su ljudi koji već godinama promovišu svoje ideje i koji su otvoreno kritikovali loše odluke vlasti (bez obzira na to ko se na vlasti nalazio). Kada je Radulović postao Ministar privrede, a Pavlović i Stevanović njegovi savetnici, ostali su dosledni svojim idejama i upravo su te ideje pokušali da sprovedu.
  • Za pet meseci, koliko su proveli na čelu ministarstva, pokazali su da su radni, odgovorni, i da su sposobni da sprovedu prave reforme koje su Srbiji preko potrebne. Za tih pet meseci Ministarstvo privrede je poslovalo transparentno (na sajtu ministarstva je u svakom trenutku moglo da se vidi kako se trošio novac, i kome i koliko novca je odlazilo iz ministarstva), značajno je smanjilo sopstvene troškove i pokušalo je da uvede red u privredu (počevši od javnog sektora i propalih državnih preduzeća).
  • Saša Radulović je jedini čovek koji je bio na vlasti i koji se vlasti odrekao (podneo ostavku na mesto ministra) onog trenutka kada je video da nema podršku za svoje ideje i da zbog samovolje moćnih pojedinaca neće moći da ih sprovede.
  • Pokret Dosta je bilo nije partijska mašinerija i nema partijske kadrove kojima po zasluzi ili preko veze treba obezbediti posao i privilegije.
  • Nema nerealnih obećanja. Nema ni kula ni gradova.
  • Saša Radulović, Dušan Pavlović i Aleksandar Stevanović su preko društvenih mreža i svojih blogova direktno u kontaktu sa građanima, odgavaraju na njihova pitanja i prihvataju korisne sugestije.

Pored svega gore navedenog, mislim da bi onome ko je pratio rad Radulovića i njegovih savetnika (bilo dok su bili u Vladi ili u periodu pre toga) trebalo da bude jasno da se radi o ljudima koji imaju konkretne i zdrave ideje, ali i znanje i energiju da te ideje sprovedu.

Pokret Dosta je bilo je nastao tek pre oko mesec dana i u predizbornoj kampanji su zvanično manje od nedelju dana. Budimo realni – činjenica je da veliki broj ljudi na predstojećim izborima neće glasati za listu Dosta je bilo. Čini mi se da postoji svega nekoliko pogrešnih razloga za to:

  • Ne pratim baš šta se dešava i ne znam tačno ko je Radulović i šta nudi. E pa, počni da pratiš. Političku scenu Srbije je do sada karakterisalo prisustvo iste grupe večitih “profesionalnih” političara koji nisu pokazali ništa drugo osim sopstvene nesposobnosti i neznanja. Od ovog meseca to više nije slučaj i postoji alternativa za koju vredi glasati i gde glas znači nešto dobro, a ne manje zlo (osim ako, na primer, ne pripadate sledećoj grupi).
  • Imam direktnu korist ako stranka X dođe na vlast. Ovakvih ima mnogo (partijski službenici, oni zaposleni preko partijske knjižice u javnom sektoru, privilegovani privatnici, itd.).
  • Strateško glasanje – glas Raduloviću je bačen glas i ide na korist SNS-a. Ukratko, smatram da je suštinski svejedno da li će neko dati glas SNS-u ili nekoj drugoj od trenutno jačih stranaka – apsolutno svi su dokazali da su krajnje nesposobni da naprave bilo šta ozbiljno od ove države. Shodno tome, potpuno je svejedno koja će od većih stranaka doći na vlast jer se sistem neće promeniti i sve će ostati apsolutno isto; jednostavno, strateško glasanje je samo iluzija. Sa druge strane, realnost je ta da je potpuno izvesno da će Aleksandar Vučić biti sledeći premijer Republike Srbije, i jedina pozitivna promena koja se moze dogoditi nakon ovih izbora je da vlast konacno dobije zdravu i konstruktivnu opoziciju. Zbog toga je u stvari svaki glas osim onoga koji je dat Saši Raduloviću i listi Dosta je bilo bačen glas!

Na kraju, iskoristiću i ovaj tekst da svojim prijateljima objasnim i zašto sam postao politički aktivan, tj. zašto otvoreno podržavam neku od postojećih političkih opcija.

Prvo, Saša Radulović, Dušan Pavlović i Aleksandar Stevanović su ljudi čije blogove čitam već nekoliko godina i čije ideje u potpunosti podržavam. Smatram da bi bilo krajnje neodgovorno i nemoralno da ostanem po strani u trenutku kada na političkoj sceni postoji neko sa čijim stavovima se u potpunosti slažem. Ova odgovornost još više dobija na težini ako uzmem u obzir činjenicu da Srbija svakim danom sve više i više propada, i da su oni koji su je vodili u poslednjih desetak godina jedino bili uspešni u davanju nemerljivog doprinosa tom propadanju. I drugo, biti politički aktivan više ne mora da znači gledati sopstveni interes i imati đon umesto obraza.

Navedene stavove je mnogo bolje nego ja objasnio Aleksandar Stevanović u predstavljanju liste, i pozivam vas da obavezno odvojite dva minuta i poslušate ga.

Pokret Dosta je bilo – Web sajt | Twitter | Youtube

Saša Radulović – Blog | Twitter | Facebook

Dušan Pavlović – Blog

Aleksandar Stevanović – Blog

Advertisements

2 thoughts on “Izbori 2014 – Zašto bi trebalo da Vas je briga?

  1. Poštovani,

    slažem se sa većinom ovoga što ste napisali. Međutim, postoji fenomen “autocenzure” koji je Saša jednom prilikom spomenuo, a za koji smatram da je vrlo bitan faktor u javnom izjašnjavanju i podršci ovako beskompromisnim i hrabrim idejama. Smatram da je značajan broj ljudi u strahu od satanizacije od strane gospodara naših sudbina tačnije gubitka posla odnosno prihoda od kojih žive (čitaj hrane decu) i izmiruju svoje obaveze (čitaj kredite).
    Jedna velika grupa ljudi jednostavno ne veruje nikome (izdani su nekoliko puta u prethodnih 14 ili 24 godine) , a i ako veruju u nečije ideje, smatraju da je to u konačnoj instanci nesprovodivo i da će završiti u kanti za otpatke. To je nebrojeno puta bio slučaj sa progresivnim i vanvremenskim idejama, kao i sa njihovim protagonistima odnosno srpskim reformatorima kroz istoriju (i skoriju i dalju). Mi se kao društvo nikada nismo reformisali i kako verovati da je to sada moguće? Retrogradne snage su uvek bile jače i danas su, to treba priznati. Zašto onda uopšte pokušavati i izlagati se riziku, kažu neki?
    Dakle, linija manjeg otpora i glasanje za manje zlo ili neglasanje ili “beli listići” su legitimna opcija razočaranih, uplašenih, letargičnih, umornih ljudi. Nevolja je što u tim ljudima po mom ubeđenju leži i najveći potencijal za naše društvo. Kako animirati i “osloboditi” te ljude?
    Inače, ja nikada nisam bio član niti jedne partije, ekonomista sam po zanimanju, imam 37 godina i gore napisano predstavlja moj lični stav. Volim svoju zemlju, plaćam redovno sve poreze bez obzira što znam gde te pare odlaze i od čega mi je muka i želim da dočekam dan kada će bolja budućnost biti realna opcija za moju decu, a ne pusti snovi kao što je to slučaj za moju generaciju.
    Srdačan pozdrav.

    • Slazem sa Vama, i strah ljudi od “gospodara nasih sudbina” i nepoverenje su razumljivi.

      Zasto onda pokusavati i izlagati se riziku ako su nas svi prethodno razocarali? Dva ishoda su negativna: 1) dati glas ljudima koji obecavaju danas i biti razocaran i kajati se zbog glasa posle, ili 2) neraditi nista danas i dozvoliti da nas i dalje vode dokazano nesposobni i neodgovorni, i kajati se zbog mozda propustene prilike posle. Meni je prihvatljivija prva opcija.
      Smatram da vise nema izgovora i da jedino zalaganjem moze nesto da se promeni. Ako dignemo ruke od svega ostacemo gde jesmo ili potonuti jos dublje. Na nama je da odaberemo! Biti pasivan ne bi trebalo da bude opcija!

      Pozdrav i hvala na komentaru!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s